SANACIJA POPLAVLJENIH KUCA I STANOVA

0

RENOVIRANJE – SANACIJA  POPLAVLJENIH  KUCA I  STANOVA  

 Na osnovu iskustava iz poplava koje su zadesile Cesku republiku smo pripremili detaljan opis postupaka koji se sprovode prilikom sanacije poplavljenih kuca posle povlacenja vode iz poplavljenog podrucja, za koju je potrebno vise vremena i truda nego kod standardne adaptacije stambenih objekata, ili adaptacije poslovnih prostora.

Ovaj tekst je pripremljen u formi uputstva pa je stoga podeljen u nekoliko poglavlja radi lakse orijentacije  citaoca i iznalazenja grupe informacija koje su od interesa za resavanje konkretnog problema prilikom sanacije stambenih objekata.

Ovim tekstom su obuhvacena zapazanja posledica na objektima  nastalih dugorocnijim posmatranjem poplavljenjih objekata posle povalcenja voda i zavrsenih sanacija.

Sanacija je izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine.

 Radove (adaptaciju) na saniciji delimo na:

1. Reparaturne  sanacije – služe za produženje upotrebljivosti i trajnosti stambenih zgrada. Uzrok je pojava oštećenja na elementima konstrukcije koja vremenom može dovesti do narušavanja njihove očekivane nosivosti

Ove vrste oštećenja su uglavnom povezana sa:
– oštećenjima zaštitnog sloja betona i sličnih površinskih defekata (segregacija betona)
– koroziju armature
– nastanak prslina širina većih od dozvoljenih graničnih vrednosti (od au> 0.05 mm do au> 0.4 mm, u zavisnosti od agresivnosti sredine)

 

2. Konstrukcijske  sanacije – Preduzimaju se u situacijama kada je stanje  određene konstrukcije takvo da u nije zadovoljena njena nosivost i sigurnost.

Pod pojmom “Konstrukcijske sanacije” se najčešće ubrajaju različiti vidovi ojačavanja armiranobetonskih konstrukcija.

Uobicajeni uzroci koju mogu dovesti do potrebe za konstrukcijskom sanacijom:
– Može nastati zbog oštećenja koja nisu na vreme sanirana reparaturnim sanacijama
– pojava prekomernih prslina, prekomernih ugiba, vibracija…
– promena organizacije prostora dodavanjem novih zidova kao oslonaca, izrada novih otvora u međuspratnoj konstrukciji ili AB zidovima
– povećanja stalnog opterećenja
– dodavanjem ili ukidanjem pojedinih konstrukcijskih elemenata
– preraspodele statičkih uticaja
– usled efekata kao što su skupljanja betona, temperaturnih promena, nejednakih sleganja oslonaca
– požara
– seizmičkih uticaja
– udara vozila
– grešaka pri projektovanju ili izvodjenju

 

OPSTI PRINCIPI ZA OBJEKTE POGODJENE POPLAVAMA

I pored najvece urgencije i potrebe da se otpocne sto pre sa obnovom i adaptacijom objekata pogodjenih poplavama i njegovom ponovnom  nastanjivanju, upozoravamo na potrebu da se sa obnovom saceka dok se ne utvrde sve potrebne i neophodne cinjenice kako bi se sanacija realizovala na najbolji moguci nacin;  otklonile eventualne negativnosti koje mogu nastati na objektima ukoliko se previde ili ne primete relevantne cnjenice i promene na objekta posle povlacenja voda.

U svakom slucaju je NEOPHODNO uciniti odluke u sledece TRI OBLASTI:

a)      Obezbediti nosece funkcije gradjevinskih konstruktivnih elemenata odnosno provera statike zgrade – ( detaljije opisano u delu Osnovno odlucivanje 1.1.)

b)      Sanacija vlage ( vidi detaljnije u delu 1.3 i 1.4)

c)      Zastita vlaznog objekta pred marzevima ( vidi etaljnije u delu 1.5)

 

1.1  Provera statike objekta

 

Neophodno je proveriti dali su noseci konstruktivni elemnti zgrade osteceni i u kakvom su stanju posle poplave. Svakako ovaj deo provere je neophodno poveriti strucnom licu – staticaru . Kontaktirajte  opstinskog gradjevinskog inspektora za preporuku staticara najblizeg vasem objektu.

 

1.2. Redovna kontrola pukotina  na nosecoj konstrukciji objekta

Ovaj korak se preporucuje kao preventivni, kako bi se predupredilo  dalji destruktivni proces kao posledica poplave.

Kako da se izvrse provere “rada” pukotina? Na mestima gde su se pojavile pukotine  isecustite  ostrim alatom pukotinu, napravite pravouaoni  otvor velicine 15 x 8 cm dubine  7 mm ,i na to mesto “ugradite” staklenu plocicu gipsanim malterom.

Ukoliko se na gipsanom malteru pojavi pukotina veca od 2 mm pozovite staticara i upoznajte ga sa svojim  nalazima.

Takodje je potrebno pratiti I druge znake drobljenja  nosecih konstruktivnih elemenata ( zidova, stubova, temelja i td) savijanje ili izbocenje nosecih delova zgrade. Za pracenje svih pomenutih deformacija igra veoma vaznu ulogu vremenski period toka deformisanja. Ukoliko dolazi do relativno brzih deformacija , ugibavanja ili iskrivljavanja , moze vrlo lako doci do brzog ursavanja obejkta. Ukoliko su ove deformacije sporeijeg toka, moguce ih je zaustaviti blagovremenom i pravilnom intervencijom i sanacijom.

Potrebno je zato definisati i ustanoviti sva deformativna stanja na konstrukciji zgrade i pratiti razvoj toka deformacija i uzroke  njihovog nastajanja.

Puno deformacija koje se mogu uociti mogu biti nestatickog porekla kao naprimer podklobucivanje i opadanje maltera zbog vlage.

Proveriti stanje i izvrsiti reviziju elektro instalacija vodovoda, i kanalizacije kao i plinskih instalacija, instalacija centralnog ili etaznog grejnja kao i drugih infrasturktunih elemenata u objektu koji je predmet sanacije.

1.3  Povlacenje  podzemne vode  iz okruzenja objekta

Nakon opadanja nivoa povrsinskih voda posle poplava je moguce otpoceti sa ispumpavanjem vode iz poplavljenih podrumskih prostorija objekta. Ovo crpljenje se   najuspesnije vrsi  pumpama visokog kapaciteta u zavisnosti od visine nivoa podzemnih voda. Druga faza je ciscenje i dezinfekcija svih povrsina objekta pomocu uredjaja za pranje pod visokim pritiskom. Pranje i dezinfekcija se vrsi vodom  pomesanom sa dezinfekcionim sredstvom a pomocu mlaza visokog pritiska odstranjuje  se povrsinska necistoca sa plafona, zidova i podova . Neophodno je  odstraniti boju sa svih povrsina kako bi susenje moglo da bude brze jer boje zaptivaju povrsine zidova i plafona pa tako usporavaju ili psrecavaju susenje istih. Skidanje boje se moze vrsiti mehanicki ili hemijski ( rusno ili masinski).

Sledeca faza je  isusivanje zidova i podova obekta pomocu dehidratora – isusivaca vlage. Idealno je imati po jedan isusivac u svakoj prostorijiali s obzirom na visinu troskova za ovu etapu, moguce je etazno isusivanje koje medjutim traje za toliko duze . Potrebno je da su uredjaji –isusivaci dovoljnog kapaciteta kako bi izvlacili cca 80 do 100 litara vode dnevno( na 24 h). Isusivanje se vrsi tako sto se zatvore svi otvori (vrata i prozori u prostoriji ili stanu zalepe se trake oko  prozorskih krila kako bi sprecili ulazak spoljnog vazduha u objekat) a mobilni uredjaj se postavi u sredisni deo prostorije sa ili stana. Ukoliko se isusuje vise soba odjednom ond su sva unutrasnja vrata otvorena a ulazna zatvorena i zaptivena trakama.

Obezbediti pravilno praznjenje posude (cantre za vodu) iz isusivaca; koja je obicno 7 do 10 litara kapaciteta. Isusivanje se vrsi permanentno nekoliko sedmica ili meseci u zavisnosti od vrste materijala i stanju natopljennosti objekta .

Takodje je potrebno odstraiti paronepropurditve elemente konstrukcija koji onemugucavaju ili usporavaju susenje objekta kao na primer molerske naslage boja na zidovima i plafonima , fasadama I td.

1.3.1 Unutrasnji I spoljasnji malteri

Ukoliko sanitarna inspekcija nije procenila da je doslo do kontaminacije objekta tokom poplave, mogu se malteri ostaviti , s tim sto je neophodno da se ociste kako je vec navedeno u prethonom poglavlju. Ukoliko je doslo do kontaminacije onda se mora odstraniti malter  do visine od jednog metra iznad linije plavljenja . Veoma je vazno da sanitarni inspector proveri stanje kontaminacije  vaseg objekta pa tek onda preduzmete potrebne korake i ucinite kljucne odluke s tim u vezi.

1.3.2 Podne obloge

Drvene i druge podne obloge je potrebno odtsraniti u potpunosti.

 

1.3.3 Keramicke podne i zidne plocice

Plocice koje su se podklobucile ili odlepile, ili je vidljivo njhovo odvajanje od zidova i podova, potrebno je skinuti i tako omoguciti susenje zidova i podova. Ukoliko plocice su ostale u dobrom stanju i ne pokazuju znake odvajanja, nije neophodno ih skidati po svaku cenu.

1.3.4 Plafoni i podovi

Kod armirano betonskih konstrukcija podoovi i plafoni se relativno  brzo suse. Odstranjivanjem podnih obloga omogucicemo da se susenje ubrza. Ukoliko se radi o sendvic tavanicama , spustenim plafonima , karatavnima i sl. potreno je otvoriti plafonski deo na nekim mestima pored zidova narocito kod kuca koje imaju medjuspartnu konstrukciju od drvenih greda. Ove grede su obicno ukotvljene u delu zida pa je moguc vrlo brz process truljenja na delu greda gde su oslonjene na zid, potrebno je ovaj deo plafona otvoriti i omoguciti isusivanje greda i zidova. Kod tavanica i podova koje su ispunjene sljakom, blatom pomesanim sa slamom ili svinjkom dlakom ili slicnih, je potrebno otvoriti plafon i videti stanje, najverovatnije se mora izvrasiti zamena ispuna kako ne bi nastao kasnije problem sa gljivicnim aktivnostima, truljenjem i drugim procesima koji nastaju ako se ne izvsi pravilno isusivanje ovih delova objekta. Brodski podovi koji su polozeni direktno preko gredica na zmljanim podovima je neophodno  odstraniti potpuno.

 

1.4. Isusivanje objekata      

Vlasnici kuca i stanova bi morali obezbediti trajno provetravanje svih prostorija i spratova objekta. Potrebno je proveriti stanje stolarije – vrata i prozora pa ukoliko nisu trajno deformisana prethodno je na stolariji postojale zaptivne gumene ili bilo kakve druge trake , potrebno ih je odstraniti bar na period od dve godine kako bi se i nakon isusivanja omogucilo mikro provetravanje . Provetravanje se mora vrsiti i u prostorijama koje nisu bile potopljene ( podkrovlja ili gornji spratovi jer je doslo do akumuliranja vode u zidovima i kapilarnog penjene iznad nivoa poplavnog talasa.

Posle  isusivanja vode iz zidova i podova, moze se pojaviti  budj u vecem ili manjem obimu. Ovu budj nikako ne uklaljajte suvim predmetima niti metodom kako neospore nebi bile raznesene po prostoriji. Obaveno cistite sundjerom natopljenim u dezinfekcioni rastvor ( varikina, asepsol  ili slicna sredstva).

 

1.4.1.    Prva faza isusivanja

Preporucuje se u prvoj fazi isusivanje toplim vazduhom , vazdusnim plinskim turbinama koje se koriste obicno za zimsko zagrevanje u halama I slicnim uredjajima. Isusivanje naovaj nacin se vrsi tako sto se otvore svi prozori i vrata i ukljuce se toplotni agregagti, strujanjem toplog vazduha se u prvoj fazi odstrani vlaga sa unurasnjih povrsina. Ova faza traje oko 10 dana.

1.4.2.Druga faza isusianja

Druga faza pretpostavlja zgrevanje nutrasnjeg vazduh grejanjem ( centralnim ili etaznim) I traje obicno oko 2 meseca.

1.4.3 Treca faza isusivanja

Ova faza traje oko dve godine i podrazumeva koriscenje prostora sa intenzivnijim grejanjem od uobicajenog sa intenzivnim i cestim provetravanjima.

Ove faze su posebno vaazne ukoliko se popalve dogadjaju u jesenjem period.

Najintenzivnije isusivanje vlage se vrsi pomocu isusivaca vlage ili dehidratora, uredjaja koji se instaliraju u prostore koje je potrebno isusiti u zavisnosti od povrsine i kubature prostora, vrste materijala od koji je izgradjen objekat i td.  Rdi se o uredjajima koji ventilacijom i kondezacijom sakupljaju vlagu iz vazduha  prostorije a time i konstrukcije objekta. Obicno se koriste uredjaji za kucnu upotrebu kapaciteta od 50 litara za 24 sata pa navise. Ukoliko zelimo susenje ubrzati moze se ubaciti vise ovih uredjaja. Kapaciteti ovih uredjaja su prikazani u tabeli ispod.

Tip isušivača vazduha 10 125 150 250 400 610 950 1900 260 360 460 960

Kapacitet
isušavanja

max
litara/dan

13

8

12

17

26

45

60

120

17

26

45

60

Zapremina
prostorije

max m³

130

90

125

200

300

450

650

1300

200

300

450

650

Protok

max
m³ /h

160

150

180

300

580

840

1000

1950

300

580

840

1000

Kompresorski
izlaz

W

244

215

290

470

510

680

860

1900

470

510

680

860

Ukupna
snaga

W

275

235

320

500

575

745

930

2022

500

575

745

930

Radni temp.
opseg

°C

+5 do +35

+3 do +32

0 do +32

+3 do
+32

0 do +32

Težina

kg

24

17

24

28

39

41

48

84

30

34

48

54

Kapacitet
rezervoara za
vodu

litara

5,5

2

6

6

12

12

12

14

6

12

12

12

 

1.5. Zastita objekata od mrazeva

Resavanju ovog problema se pristupa kada nije moguce isusiti objekat pre pocetka zimske sezone. Zagrevanjem interijera zgrade se vlaga potiskuje napolje iz zidova gde kod ponovljenih mrazeva dolazi do destrukcije maltera i dela zidova koji su vlazni. Ovaj process se nastavlja krunjenjem i daljim smrzavaljem preostalih povrsina zidova i temelja. Ovo se takodje odnosi i na objjekte ciji zidovi su oblozeni toplotnom izolacijom ( stirodurom, stiroporom, plutom i drugim materijalima) koji sprecavaju susenje zidova pa na taj nacin mogu biti osteceni u manjoj ili vecoj meri. Ovo je potrebno proveriti od strane strucnih lica. Zbog toga je potrebno isusivanje objekta vrsiti veoma intenzivno do pocetka zimske sezone kako bi se u sto vecoj meri odstranila voda i vlaga iz konstrukcije zgrade i sprecilo njeno ostecenje ili urusavanje od mraza. Zbog toga je neophodno posavetovati se sa strucnjacima iz oblate termoizolacija da li je dobro  ostaviti termoizolaciju zidova koji su pretrpeli poplavu ili je odstraniti i zamentiti je nakon isusivanja zidova. Svaki objekat treba da se posudjuje individualno!

Ukoliko imate pitanja iz ove problematike , obratite nam se emilom ili telefonom, pokusacemo davam pomognmo u okviru nasih strucnih mogucnosti.

Dragan Bogdanovic

Post a Reply